Odgajivačnica papagaja Lemajić

Tegobe disajnih organa

Ove tegobe su najčešće posledica prehlada i držanja ptica u nehigijenskim uslovima. Prehladu izazivaju: vetar, promaja, jako hladna voda za piće i držanje ptica u istovremeno vlažnim i hladnim uslovima. Ostale tegobe disajnih organa su, mahom, posledica loših higijenskih uslova.

Najspecifičniji simptomi tegoba disajnih organa je otežano disanje. Ono može da bude izraženo u tolikoj meri da se celo telo ptice pomera u njegovom ritmu. To je naročito uočljivo po repu. Može da bude praćeno i čujnim efektima: krkljanjem, škripanjem i piskutavim zviždanjem. ređe se javlja promuklost, obično kod lakših slučajeva, kada je to i jedini uočljivi simptom.

Čujno otežano disanje se najviše uočava pri povećanim fizičkim aktivnostima i neposredno posle njih i noću, dok spavaju. Čest je slučaj da se ne čuje kada je ptica mirna u budnom stanju.

Ostali specifični simptomi kao kijanje, kašalj i iscedak iz nosa i kljuna su ređi.

Prva mera lečenja ptica je utopljavanje. Blagotvorna je i pojačana ishrana. Od lekova treba da se da sulfadidmidin. Kod težih slučajeva dolazi u obzir upetreba antibiotika širog spektra delovanja, alik samo uz stručnu konsultaciju.

Astma: Kao poseban i čest problem - bolest disajnih organa ptica može da se izdvoji astma. uzroci za njenu pojavu mogu da budu različiti ali nisu pouzdano dokazani. Manifestuje se kao hronično otežano disanje, bez ostalih vidjlivih promena na oboleloj ptici. Disanje je čujno i liči na piskutavo škripanje. Lečenje i izlačenja praktično ne postoje. Sama bolest ne ugrožava život ptice. Jedini način za ublažavanje manifestacije astme je drženje ptice u izuzetno higijenskim uslovima. Ptice obolele od astme ne treba upotrebljavati kao matični materijal.

Ornitoza: Ona je moguća tamo gde postoji kontakt ptica - kućnih ljubimaca sa divljim pticama - potencijalnim nosiocima bolesti. Moguća je u uskovima gde postoji masovni i nekontrolisani promet ptica u nehigijenskim uslovima.

Ornitoza nema svoju kliničku sliku već se javlja u vidu neke druge bolesti. Najčešće, simptomi su slični onima koji su karakteristični za prehladu. u tome leži jedan deo od opasnosti od nje. Pouzdana dijagnoza može da se uspostavi labaratorijskim ispitivanjem, a tada je za pticu već kasno.