Odgajivačnica papagaja Lemajić

Ishrana

Jedan od osnovnih uslova za zdrav u dug život ptica i njihovo razmnožavanje u veštačkim uslovima je pravilna ishrana. To podrazumeva da im se obezbede dovoljne količine, i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu, svih neophodnih elemenata: hranljivih materija, vitamina, soli, minerala, oligoelemenata i vode. Samo u tom smislu je ishrana uravnotežena i komplentna. Nedostatak bilo čega od nabrojanog može da ima lakše ili teže posledice po zdravlje i život ptica i njihovu moć razmnožavanja.

Malim tvrdokljunim pticama osnovna hrana je seme. međutim, ono koje mogu da im ponude njihovi vlasnici, ne zadovoljava sve njihove potrebe. I u prirodi ove ptice ne jedu samo semenje. Dopunjuju ga raznim dodacima: voćem, zeljastim delovima biljaka i insektima. Zato i semenska hrana u veštačkim uslovima mora da se dopunjuje raznim dodacima, kako bi se postigla uravnotežena ishrana.

Seme

Svo semenje koje se daje pticama može da se podeli po sastavu na:

  • suvo ili brašnasto
  • masno ili uljano

U suvom seemenu preovlađuju ugljani hidrati, belančevina ima do 20% a masnih materija svega nekoliko.

U masnom semenu, kako što mu i ime kaže, preovlađuju masne materije. Ugljenih hidrata i belančevina ima u približno istim procentima. Masno semenje je, uglavnom, bogatije belančevinama od suvog.

Svo semenje je, po sastavu, siromačno solima i mineralima. Najbogatije od sveg je svetlo seme. Ono sadrži oko 7% soli i minerala.

U suvo semenje spadaju: svetlo seme (kanarinsko seme, glanc, sjajc, škajol), muhar, proso i ljušten ovas (zob).

U masno semenje spadaju: uljana repica, konoplja, suncokret, lan, neger i mak. Danas mak nije uobičajeno zastupljen u mešavini semenja, već se daje posebno, najčešće kao lek.

Pored nabrojanog semenja, koja se kupuju u odgovarajućim prodavnicama, postoji da ljubitelji i odgajivači ptica sakupljaju semenje raznih korova i drugih biljaka koje su prirodna ptičja hrana. Najlakše se nalazi i sakuplja seme češuljage, mišjakinje, maslačka, bokvice, tarčužka, zatim seme breze i četinara.

Često se čuje u komentarima ljubitelja i odgajivača ptica da neka ptica neće da jede pojedine vrste semenja. Postoje samo tri opravdana razloga za tu pojavu:

  1. Da to seme ne ptipadaprirodnoh hrani ptice,
  2. Da je preveliko za nju i
  3. Da mu je ljuska previše tvrda.

Ni jedan drugi razlog nije prihvatljiv da bi se tolerisalo da neka ptica ne jede seme koje joj se daje.

Ako je zbog kvaliteta i uravnoteženosti ishrane potrebno da neka vrsta semena bude zastupljena u hrani, onda je neophodno da se ptice priviknu na njega. Problem prevelikog semenja i onog sa tvrdom ljuskom je lakše rešiv. Može da se stuca, razbije ili samelje.

Ptice se najlakše uče da ptihvate novu hranu po sistemu ugledanja, u društvu ptica koje ne proobiraju. Ako ovaj metod ne uspe, onda mora da se pribegava prisili. Potrebno je da se ptica - probirač drži u odvojenom kavezu. Tako je onemogućena da dođe do drugog semena osim onog koje joj se da.

Proklijalo seme: U priroodi se ptice hrane semenjem raznih stadijuma zrelosti, odnosno hranljivosti. Posebno je važno da su u mogućnosti da jedu proklijalo semenje. Ono je, zbog stvaranja klice, odnosno začetka života i procesa koji ga prate, kvalitetnije po hranljivim vrednostima od semenja u mirovanju. Zbog važnosti koje ima, posebno u periodu parenja, poželjno je da se daje i pticama - kućnim ljubimcima.

Proces proklijavanja nije nimalo komplikovan, a najveći problem je da se nađu odgovarajuće posude. Problem može da se reši upotrebom plastičnih cediljki za čaj ili sita za prosejavanje brašna.