Odgajivačnica papagaja Lemajić

Dodaci ishrani

Ovi dodaci su osnovni izvor vitamina, soli i pigmenta pticama koje se drže u veštačkim uslovima.

Praktično, sve voće i povrće koje konžumira čovek može da se daje pticama. Lubenica, kruška i banana treba da se daju uz oprez jer mogu da izazovu stomačne tegobe. limun i pomarandža nisu neophodni jer ptice mogu same da sintetišu C vitamin. Voće teba da je zrelo sveže i čisto.

Od zeleniša se najčešće upotrebljavaju: list zelene salate, spanaća, celera, mirođije, peršuna, blitve, zelja. i onaj koj može da se nađe u prirodi: mušjakinja i maslačak na prvom mestu i sve drugo što se vidi da jedu male divlje ptice.

Ovo su dodaci koji, prvenstveno omogućavaju pticama da zadovolje svoje potrebe belančevinama u životinjskog porekla.

Mešavina sa jajima se pravi od tvrdo kuvanog jajeta i nekog dodatka koj je nosilac ugljenih hidrata. Njoj mogu da se dodaju, po potrebi, preparati sa solima i mineralima, sintetski vitamini i pigmenti. Većina odgajivača ima neku svoju tajnu formulu za ovu mešavinu. Tajni nema. Važno je da se zna sastav pojedinačnih komponenata od kojih se pravi mešavina sa jajima da bi se dobio potreban procenat belančevina u njoj. On treba da iznosi oko 20% i dobijen je na osnovu belančevina insekata kojima se hrane ptice. Masnih materija sme da bude najviše do 10% a ostalo su ugljeni hidrati, oko 70%. Znači, različiti biskviti i slično, kao nosioci ugljenih hidrata nisu pogodni jer ims e neyna tačan sastav. Pored toga, često sadrže veliki procenat masnih materija, čija količina ne odgovara pticama.

Recept za spremanje mešavine sa jajima je jednostavan. Jaje treba da se kuva od 15 do 20 minuta u kipućoj vodi. Ohladi se pod mlazom hladne vode jer se tako ohlađeno lakše ljušti. Zatim se sitno izrenda i propasira kroz cediljku. Potrebno je da je što sitnije da bi se bolje izmešalo sa dodacima. Po ovako pripremljenom jajetu mogu da se pospu, po potrebi, sintetski vitamini, soli i minerali i pigmenti. Zatim se preko svega pospu za jelo dve pune kašike neke dečje hrane, i sve se izmeša dok se dobro ne homogenizuje. U prvim danima života mladunaca, dok su u gnezdu, na jedno jaje dodaje se jedna kašika dečje hrane.

Ovi crvi se lako gaje i skoro sve ptice ih lako jedu. Narastu do veličine palidrvceta. Nedostatak im je što imaju jednogodišnji životni ciklus. Treba da prođe nekoliko meseci da bi se od stadijuma bube došlo do stadijuma crva.

Najpogodnije je da se gaje u nekoj limenoj kanti. Poklopac i obod kante se sitno i učestalo izbuše da bi se omogućila dobra ventilacija. Dno se pokrije izgužvanom čistom hartijom, preko koje se stavi sloj oko 10cm mekinja. U ovako pripremljenu kantu se unese kultura brašnenih crva. Jedna šaka crva je dovoljna da bi se na kraju ciklusa dobilo više od jedne pune litarske tegle.

Preko mekinja se stavljaju 3 - 4 sloja nekog krućeg platna kao onog za roletne, na primer, jer crvi imaju običaj da se tu izdvajaju. Kada je temperatura visoka, preko platna treba da se stavi prepolovljen krompir, koj održava potrebnu vlagu.

Kada pojedu mekinje, mogu da se proeseju kroz odgovarajuće sito da bi se odvojili od otpadaka.

Ako ne postoji mogućnost da se nabavi čista kultura brašnenih crva onda se mogu naći u svakom zapuštenom golubarniku. Obično su ispod gnezda

Neophodno je da se napomene da su bračneni crvi velike štetočine - progrizaju hartiju, tekstil i drvo. Zato je potrebno da se pre davanja onesposobe za kretanje. Jednostavno ih treba prepoloviti. Bube ne lete.

Brašneni moljci su dugi oko 10mm. Koža im je meka. Životni ciklus im treje samo nekoliko nedelja. Mogu da se uzgajaju u većoj tegli, oko 5l na primer. U teglu se stavi brašno do trećine njene visine, unese kultura brašnenih moljaca i tegla se zatvori gazom. Ovakvu teglu treba držati u tamnom i na temperaturi od oko 20 stepeni.

Slično brašnenim mogu da se gaje u tegli. To su mali crvi meke kože, čij je životni ciklus oko 30 dana.

U tegli od dva - tri litra stavi se hranljiva podloga. ona se pravi od 300g nekih skrobnih pahuljica, 20g kvasca, 20g glicerina, 1dl vode, 50g meda i 200g pšeničnog voska. Isitnjen vosak se izmeša sa skrobnim pahuljicama i kvascem. Na drugom mestu se pomešaju voda med i glicerin. Zatim se prvoj smesi doda onoliko druge koliko je potrebno da se ovlaži ali nikako preterano. U teglu se do polovine stavlja ova hranljiva podloga, traka voštanog papira koja će poslužiti kao podloga za polaganje jaja i kultura voštanih moljaca. Za kulturu mogu da se upotrebe ili leptiri ili voštani crvi. Mogu da se nabave u svakom pčelinjaku.

Zasejanu teglutreba držati na temperaturi oko 25 stepeni. Kada crvi izađu na površinu podloge. tegla treba das e ohladi na nula stepeni. Zatim treba da se drži na temperaturi od 10 stepeni kako bi se crvi sačuvali mesecima.

Crvi - larve muva mogu da proizvode samo oni koji mogu da rade u nekom udaljenom delu dvorišta. Razlog je što se crvi gaje na ustajalom mestu, ribi ili kostima. Bolje je da se kupe, ako je to moguće, u prodavnicama mamaca za ribolov. Važno je da se napomene da ih ne treba davati pticama dok god im se daje crno na kraju tela, jer moogu da budu nosioci smrtonosne bolesti butuolizam. Potrebno je da se prethodno isčiste. To se jednostavno izvodi tako što se drže u kukuruznom brašnu nekoliko dana. Pošto je njihov ciklus kratak, da bi se što duže sačuvali da se ne učaure, treba ih čuvati na hladnom.

Enhitreje su beli končasti crvi, dugi 2 - 3 cm. Mogu uspešno da se gaje u drvenom sandučetu, na podlozi od rastresite zemlje i trulog lišća. Na sredini površine podloge, veličine oko pet kvadratnih decimetara, napravi se plitko ulegnuće prečnika oko 10 cm, i pokrije staklenom pločicom. U to ulegnuće se unese kultura enhitireje, koja može da se nebavi kod akvarista, i malo hrane: kaša od belog hleba u mleku, pire od krompira i slično. Kada se uoči da se broj crva uvećao, a brzo se razmnožavaju, povećava se količina kaše koja im se daje za hranu za jednu kašiku za jelo. Posle obroka crvi se izdvajaju na staklenoj pločici, odakle mogu lako da se uzmu.

Sanduče sa enhitrejama treba da se čuva u tamnoj prostoriji, na oko 20 stepeni. Podloga u sandučetu treba da je uvek vlažna.

Ovi dodaci su važan izvor soli i minerala pticama, naročitko kalcijuma. Šljulnak je važan jer omogućava pravilno varenje hrane.

Orintologija nije uspela da rasvetli da li ptice jedun kuhinjsku so i, ako je jedu, u kolikoj meri. Jedino se pouzdano zna da evropske zebe, a po tome i kanarinci, konzumiraju izvesnu količinu kuhinjske soli. Praksa naših ljubiteljaevropskih zeba da svojim pticama daju kuhinjsku so, naročito morsku, na izvestan način to potvrđuje.

Naši odgajivači često praktikuju da daju pticama sintetske vitamine. To je potrebno ako im se redovno daju mešavina sa jajima, voće i zeleniš. Problem je štko se nezna koja je dnevna količina i kog vitaminaa potreban pticama. Teško je, čak i pri najstrožem pridržavanju uputstva, da se odredi tačna količina sintetskih vitamina u prahu koju treba dati jednoj ili više ptica. To je manja količina koja stane i na vrh špicastog noža. Preterana količina nekih vitamina može da izazove hipervitaminozu, sa tragičnim posledicama po zdravlje i život ptica.

Opravdani razlozi za upotrebu sintetskih vitamina su u slučajevima kada se ptice leče antibioticima širokog spektra delovanja, u periodu oporavka posle bolesti ili nekih drugih stanja iscrpljenosti (dugog transporta npr.), u zimskim mesecima (u nedostatku zzeleniša) i sl. Posebno treba da se napomene o važnosti davanja AD 3 kompleksa dok su mladunci u gnezdu i pticama koje dugo borave u tamnoj i (ili) hladnoj sobi.

Braon, crna, žuta, i crvena boja perja ptica zavise od bojenih materijala - pigmenata, koji se unose hranom. Druge boje su posledica mešanja nabrojanih. Plavi pigmenti ne postoje u prirodi. Plava boja perja je posledica njegove strukture i fizičkih zakona prelamanja svetlosti.

Braon i crnih pigmenata - melanina i žutog - luteina ima u izobilju u ptičjoj hrani. Dovoljno je da se vodi računa o uravnoteženoj ishrani ptica i sve će, osim crvenih, da imaju svoje prirodne boje.

Problem održavanja boje ptica sa crvenim perjem je što je crveni pigment - karotin zastupljen samo u malom procentu u uobičajenoj ptičjoj hrani. To nije dovoljno za pun intenzitet crvene boje u novom perju. Zbog toga je potrebno da se pticama sa crvenim perjem dodaje posebno ili ona hrana koja je bogata karotinom ili preparati sa tim pigmentom. Takav način ishrane poznat je pod nazivom karotiranje.

U prirodnoh hrani karotina ima najviše u crvenoj paprici, ima ga u šargarepi, crvenom radiču i još nekom zelenišu ali u nedovoljnim količinama da proizvede intenzivno crvenu boju.

Male ptice su izuzetno osetljive na nedostatak vode za piće. Retko koja može da doživi da ostane 24h bez nje. Potrebno je da im se svakopdnevno da sveža. U letnjim uslovima, pri visokoj temperaturi okoline, potrebno je da im se voda menja i do dva puta dnevno. Traba da se vodi račina da ne dobujaju jako hladnu vodu, jer može da izazove zapaljenje grla i promuklost.

Odgajivačnica papagaja Lemajić