Odgajivačnica papagaja Lemajić

Papagaji

Držanje papagaja u kući datira iz davnih vremena. Jos u doba rimljana ljudi su ih gajili takmičeći se ko će ih bolje naučiti oponašanju govara ljudi. Mnogi su ih držali u pozlaćenim kavezima, a priča se da im je cena bila veća od cene jednog roba.

Kada je otkrivena Amerika osvajači su zapazili da su ih indijanci gajili kao domaće životinje, da bi mnogo kasnije bili prebačeni u Evropu gde su osvajali sve veći broj domova i porodica.

Ljudi su se naviše zainteresovali za papagaje zbog bogatstva boja kojim obiluje njihovo perje. Osnovna boja papagaja je zelena, ali se mutacijama došlo do širokog spektra boja, kao što su žuta, crvena, narandžasta, ljubičasta, bela, plava i dr. Vrlo je važno što su sve boje veoma žive i jarke. Manje žive boje su retke. Papagaji mogu biti jednobojni, ali i raznih boja.

Druga važna osobina papagaja jeste njihova veoma razvijena osobina da mogu da imitiraju ljudski govor. Tu sposobnost naročito poseduju krupni papagaji, ali ni ostale vrste ne zaostaju previše. Pored inteligencije papagaji imaju jako osećanje privrženosti.

Papagaji se lako privikavaju na kavez i na ljude, hrane se raznovrsnom hranom i mogu da dožive duboku starost. Neke vrste krupnih papagaja mogu u kavezu da dožive i više od 50 godina.

Papagaja je najlakše razlikovati od drugih ptica po kljunu. Kljun im je čvrst i jak i služi za uzimanje hrane, za puzanje po drveću, lomljenje plodova i sl. Noge papagaja su kratke i često služe za hvatanje i prenošenje hrane.

Papagaji žive u Australiji, Aziji, Afriici i Americi. Oni naseljevaju gotovo sve toplije krajeve sveta.

U prirodi najčešće žive u jatima ili u grupama. U doba parenja, parovi se izdvajaju. U grupama najčešće spavaju u krošnjama drveća, u dupljama stabla, u rupama na stenama...

Spareni papagaji žive u zajednici tokom čitavog života. To je u prirodi najbolji primer vernosti, nežnosti i ljubavi. Često se dešava da kad ugine jedan iz para, brzo za njim ugine i drugi papagaj.

Parovi papagaja prave gnezda u dupljama drveća, u rupama na zemlji i korenju drveća, a neke vrste prave gnezda na granama drveća.

Ženka krupnih papagaja snese jedamput u godini 2-4 jajeta, a ženka sitnih vrsta dva do tri puta godišnje od 4-8 jaja. Na jaja leže i mužjak i ženka. Jaja papagaja su snežnobela, glatka i okruglasta.

Kod vrste manjih papagaja mladi se izlegnu posle 16-18 dana, dok je krupnima potrebno 16-25 dana.

Papagaji se u divljini hrane semenom, voćem, pupoljcima drveća i raznim zelenjem. Jak kljun omogućava im da mogu da slome i najtvrđe plodove i koštice.

Poznato je oko 600 vrsta papagaja, koje su uglavnom nastanjene u šumama toplih krajeva. Razlikuju se po veličini, boji perja, glasu, načinu ishrane, inteligenciji...