Odgajivačnica papagaja Lemajić

Spoljni pararaziti

Pipa: Ptice u zatočeništvu najčešće bivaju napadnute od ptičjih vaši - pipe (tekuta). Ovi paraziti se, obično, prenose putem direktnog kontakta sa zaraženom pticom. Mogu da se prenesu putem kaveza i pribora koji su bili u dodiru sa zaraženim pticama. Prenosnik može da bude i sam odgajivač, mada pipe ne napadaju ljude.

Pipa se dosta teško uočava jer se preko dana skriva po zabitim mestima u kavezu i okolini, a napada ptice samo noću. Zato treba da se iskoristi detaljno čišćennje kaveza i pribora da se detaljno pregledaju. Ako se pipa lako uočava onda je to znak da je došlo do prave invazije. Jedan od dosta pouzdanih znakova njenog prisustva je noćni nemir ptica.

Pipa je opasna jer po toplom vremenu može brzo i masovno da se razmnoži. Sisajući krv ptica, brojni paraziti mogu da u kratkom vremenskom periodu dovedu ptice do malokrvnosti. U slućaju invazije, mogu za nekoliko dana toliko da iscrpe ptice da one uginu. Posredna opasnost od pipe je ta što je ona prensnik nekih zaraznih bolesti.

Važno je da se napomene da pipa bez hrane može da živi mesecima.

Borba protiv pipe se sprovodi dezinsekcijom ptice i dezinsekcijom kaveza i pribora.

Najsigurnije sredstvo za dezinsekciju je buhač ili neki od preparata na bazi njegove aktivne supstance piretrina. Danas se najčešće upotrebljavaju preparati u vidu spreja. Njihova primena zahteva opreznost. Nehotični direktni mlaz u glavu, odnosno nos ptice, može da je ubije iako je peratrin neotrovan za toplokrvne životinje.

Perojedi: Pojava ovih parazita među malim tvrdokljunim pticama u veštačkim uslovima je ređa. Zaraza se prenosi direktnim dodirom. Za razliku od pipe, stačno borave na pticama. Hrane se orožalim delovima kože i perjem. Najuočljiviji znak njihove aktivnosti je manje ili više, nagriženo perje. Borba protiv njih se sprovodi na isti način kao i protiv Pipe.

Šuga je mnogo češća pojava i lakše se leči. Prouzrokuje je vrsta grinje tzv. šugavac. Šuga se pojavljuje prvenstveno na uglovima kljuna, oko očiju, na nogama i oko kloake. Na ovim delovima uočavamo vrloizražene belkastosmeđe naslage koje s vremenom, ako se ne leče, postaju sve veće.

Bolest se ne prenosi na ljude, a leči se uspešno mazanjem delova obuhvaćenim šugavcem otopinom nekog akaricida. Pri svakom premazivanju, a to radimo nekoliko puta dnevno, koristimo svež rastvor. Tetmosol i Eurax se koriste u razmacima od po tri dana i to dve do četri nedelje. Uvek pazimo da rastvor ne uđe ptiici u oči ili kljun.

Ako se naslage nalaze samo na kljunu, obavezno preventivno premažemo i noge kao i okolinu kloake. Nesmemo dozvoliti ptici da liže delovetela koje smo premazali sve dok se rastvor i masti ne osuše. Za suzbijanje šuge se mogu koristiti i Chloramphenicol mast za oči kao i parafinsko ulje koji su se pokazali veoma delotvornim, jer ih koža ne upija, a sprečavaju dovod kiseonika pa se grinje uguše.